FEST je na stepenik do pedesetog sprata. Sledeće 2020. godine, biće pola veka od odluke o osnivanju, koja je doneta 23. septembra 1970, nedaleko od zgrade, sada Kombank dvorane, tada Doma Sindikata. Velelepno zdanje na bivsem Trgu Marksa i Engelsa je postalo centralna festivalska dvorana, mesto urbanih legendi, koje poput naziva FEST jako dobro zvuče. Uz Milutina Čolića, istorija tog vremena beleži ime reditelja Dušana Makavejeva, koji je ideju da Beograd dobije međunarodni filmski, festival festivala, među prvima podržao. Neki kažu da je upravo on novoj manifestaciji u gradu, dao ime od četiri slova. Današnji FEST koji se projektuje na četrnaest ekrana, nostalgično se vraća na mesto sa koga je krenuo, pozicioniranjem glavnog takmičarskog i podjednako bitnog programa Srbija i prijatelji u bioskop svoga rođenja. Da prošlost susretne budućnost. Čini to nevino, sloganom BEZ ZAŠTITE, sa plakatom koji je omaž poznatom filmu svoga akcionara. Mister Dušan Makavejev je gledao i snimao ispred svog vremena. Takvi su bili filmovi koje je na FEST pod etiketom „konfrontacije” dovodio, takvi su bili filmovi koje je u „hrabri novi svet”, odavde slao. Savremeni film gubi bitku sa televizijskim serijama. Televizija se trudi da drži korak sa Netfliksom. Festivali, veliki i mali, tako postaju oaze u digitalnoj pustinji. Fatamorgana koja pomera i odlaže njihovu odjavnu špicu.
Ivan Karl
Predsednik Odbora FEST-a