Film Osmi povjerenik snimljen je po Vašem romanu. Koliko ste Vi zapravo učestvovali u radu na samom scenariju?
Renato Baretić: Naime, kada mi se javio Ivan Salaj sa idejom da pravi film, ja sam mu rekao da je ključni uslov da ja scenario ni ne čitam, jer će on neminovno menjati stvari iz knjige, pa ću se ja naljutiti na njega, a u dobrim smo odnosima, pa što bi to kvarili? On je meni svejedno slao scenario dva puta, ja oba puta nisam hteo ni otvoriti to što mi je poslao, rekao sam mu Ne, nemoj brinuti šta ću ja reći. I on je uspeo napraviti nešto što je veoma teško, napravio je samostalno umetničko delo, potpuno nezavisno od knjige. Ljudi koji su čitali knjigu i vole je, neće mu uopšte zameriti na promenama koje je napravio, a oni koji je nisu čitali svakako sve to mogu razumeti, te ih to čak može navesti da pročitaju knjigu.
A kako se Vama čine te promene na filmskom platnu?
Renato Baretić: Kada imate roman koji se odvija zimi na ostrvu, idealno je da ga pogledate zimi na ostrvu. Ja sam bio na premijeri na Braču i nakon jedno deset minuta, ja sam se potpuno prepustio. Ako neko zna priču, to sam ja - to uopšte nije bilo važno, ja sam se potpuno prepustio. Priča je toliko lepo vizuelno predstavljena, da razmišljanje o bilo čemu drugom nema smisla.
Ključne izmene su u završetku i u liku Julije koje u romanu nema? Odnosno, ona je u romanu bosanka Zehra, u filmu ukrajinka Julija.
Nadia Cvitanović: Najpre sam pročitala knjigu, pa scenario, kako bih mogla videti tu atmosferu. Juliju je napisao reditelj i scenarista Ivan Salaj. Julija se bitno razlikuje od Zehre, jedan naivan lik, poseduje tu vrstu otvorenosti koja verovatno dovodi do toga da ona bude belo roblje. Nalazi se na ostrvu jer je pobegla od italijanske mafije i skriva se sa jednim bosancem kojeg igra kolega Goran Navojec, upoznaje Sinišu (Frano Mešković), a u jednom trenutku se događa ljubav između nje i Tonina (Borko Savić). Ona je mnogo toga prošla ali uvek ide dalje. To je nešto što je veoma specifično za taj lik.
Ostrvo koje predstavlja Trećić izgleda veoma zahvalno za direktora fotografije, međutim, tehnički deluje nepristupačno.
Slobodan Trninić: Od početka je ideja koju smo Ivan Salaj i ja imali bila da probamo upiti tu priču, da to ne izgleda kao reklama za turističku zajednicu Hvara i Brača. To je bio jedan od najvećih problema koje je trebalo rešiti. Film se odvija zimi, a mi smo ga snimili u proleće. Trebalo je naći rešenje kako taj hladni štih preneti i na fotografiju. Zapravo sam se trudio da to ostrvo ne prikažem tako lepim kakvo ono jeste.
Na prikazivanju filma u Puli, Arena je bila puna, bez obzira što je film već bio u distribuciji. Po tome se zaključuje da je film bio veliki hit.
Nadia Cvitanović: Da, bio je veliki hit i to je nama nekako najdraže u vezi svega toga. Hrvatska publika je skeptična prema hrvatskom filmu, ali smo uspeli. Vratili smo publiku u bioskope.
Slobodan Trninić: U Holivudu smo takođe imali sjajnu projekciju, dvorana je bila puna i reakcije su bile sjajne.
Veronika Klačar
