Kako ste počeli i razvijali ideju za film?
Radio sam u jednoj takvoj ustanovi, tamo sam sve i svašta video, slušao stvarno svakakve priče i tamo sam dobio ideju za ovaj film. Radio sam u toj ustanovi deset godina kao vaspitač, zbog toga sam dobro poznavao ovu temu i zbog toga sam se odlučio da radim ovaj film.
Ima mnogo nasilja u filmu, međutim čini mi se da se ovde ne radi o nasilju već o neuzvraćenoj ljubavi, ali da li je ovo ipak film o spoznaji seksulanog opredeljenja?
Nije baš. Uopšte mi nije bila ideja da to bude neki LGBT film i uvek govorim da to nije poenta filma. To je samo jedna sloj tog filma, ali nije onaj glavni sloj. Za mene je ovaj film više o izdaji, jer Andreju su izdali svi. Izdao ga je dečko, izdala ga je majka, izdala ga je i država preko tog doma gde apsolutno ništa ne funkcioniše. Izašao je iz njega još gori nego što je u njega ušao. On je u dom došao sa problemima, ali ne sa nerešivim problemima. Kada tamo upozna Željka počinje da se bavi kriminalom i drugim stvarima. Pre nikako to ne bi radio. On je pušio travu, lutao, nije išao u školu, a majka se nije najbolje brinula za njega i zato su ga smestili u dom. Bila je ona scena na početku na početku sa devojkom, ali mi ne saznamo šta se tamo zapravo desilo. Da li ju je stvarno udario ili nije. Svakako da ima tu i ljubavne priče, ovo jeste neka vrsta filma o odrastanju (coming of age -film), ali ipak nije to ono najbitnije.
Na kraju filma kada sve eskalira, vidimo da je Andrej bio sposoban sve vreme da se lako obračuna sa nasilnicima, ali ipak celi film on se nije koristio tim sredstvom. Da li je to, za adolescente, neka poruka tolerancije?
Da. Mislim da je ovo film koji priča o toleranciji. Toleranciji prema svemu. Toleranciji prema seksualnoj orijentaciji i prema nasilju, prosto moraš da se obuzdaš. U tom smislu da, tu je bitno da je on gej. Mislim da bi mogli neki mlađi ljudi da dobiju neke informacije. Da jednostavno pričaju o tome, da nema ničeg lošeg u tome kad si gej, ali i ukoliko ne želiš da to saopštiš svetu i da zbog toga možeš imati probleme. Jer se sputavaš i zadržavaš u sebi i zato su se, u filmu, Andreju pojavili neki problemi do kojih nikada ne bi ni došlo.
Sa druge strane, niko oko Andreja nije imao problem u tome što je on gej, tek kada se to pojavilo na društvenim mrežama onda su odjednom svi imali problem s tim.
Da, tako je. Oni nisu imali problem s tim dok im je on bio interesantan i dok su mogli da ga manipulišu. Toliko vremena su oni bili okej sa tim. To da li si ti gej ili nisi gej, mislim da je to više problem u predrasudama. Ali konkretno kod njih, sve dok su zajedno, nije problem, problem je kad on više nije sa njima kao saradnik, te namerno iz osvete oni to postavljaju na društvene mreže.
Kako vam je bila saradnja sa mladom ekipom? Jesu li oni studenti?
Mnogi od njih su studenti akademije, neki nisu, ali svi su stariji od osamnaest godina, jer u filmu ima teških scena tako da su svi morali biti punoletni. Najviše su studenti igre na akademji.
Kakva vam je bila atmosfera na snimanjima?
Super. Pripreme su trajale više od pola godine. Mnogo vremena smo proveli zajedno, tako da smo mi već bili kao neka „banda“ i zbog toga je bilo snimanje stvarno lagano, opušteno, nije bilo problema. Pre snimanja smo imali mnogo proba, tako da smo bili baš dobro pripremljeni, tačno smo znali šta želimo. Na samom snimanju smo gledali da to samo tehnički dobro izvedemo. Na pripremama smo mnogo radili na tome da budu opušteni i da verujemo jedni drugima. Ekipa je bila mlada i nije pre ovoga imala nekih velikih iskustava. Svi su bili maksimalno posvećeni, mnogo im je značilo što rade na filmu i mislim da se to vidi na platnu, da su radili svim srcem. Ništa im nije bilo teško, svi su radili na 110 procenata.
Andrija Ilić
