Radili ste film po romanu Davida Albaharija „Pijavice“. Zašto ste uzeli baš taj roman, u pitanju je njegovo najduže literarno delo?
Dragan Marinković: Nismo radili baš samo po romanu „Pijavice“, uzimali smo dosta stvari iz njegovih priča. Davidove priče su stvarno super, tako da smo kombinovali. To je bila samo osnova, a tekst je malo menjan i obrađivan. Ovo je četvrti film koji radim po literaturi i nekako mi je bilo logično, pošto poznajem Davida već četrdeset godina.
Da li je Davidova želja bila da se rade „Pijavice“ ili ste Vi to odabrali?
Dragan Marinković: Mi smo radili tekst, a onda u jednom trenutku, pošto ja mnogo volim kako Dušan Spasojević piše, mi smo se našli i ja sam mu predložio da on uđe u projekat kao sveža krv, kao mlađi čovek, i da on krene malo da se bavi tekstom. On se bavio tekstom i mislim da je napravio nešto što verovatno David i ja ne bismo mogli da napravimo.
Lik Petra Labusa koji ste igrali je verovatno bio inspirativan. Kako ste se pripremali za ovu ulogu?
Nikola Đuričko: Dragan i ja smo već imali priliku da radimo nekoliko puta i bilo mi je drago što mi je poverio izuzetnu ulogu koja prosto nosi film, meni je to zaista veliki izazov. Mislim da sam u zdravim godinama za takve stvari, pa mi je bilo drago što imam priliku da pokažem svoje glumčke kapacitete i da se istaknem. Davidova literatura je nešto što ja čitam i pratim, u tom smislu mi je imponovalo. Taj lik ima donekle dosta sličnosti sa mnom, ali sa druge strane i nema, mislim da on ipak radi za državnu bezbednost.
Kako ste dobili ovu ulogu? Lepo Vam stoji uloga fam fatal.
Iva Mihalić: Zahvaljujem na komplimentu. Bila je audicija u Zagrebu. Poprilično uzbudljiva uloga. Uvek je zanimljivo tražiti prostor između ljubavi i oportunizma. Milslim da se lik Svetlane baš kreće u tom prostoru. Samim tim, ovo je bio zanimljiv zadatak.
Imali ste tešku ulogu. Ona nosi jednu mistiku. Kako se to Vama čini?
Marijana Janković: To je misteriozna Margareta, tako su mi je objasnili kada su mi ponudili ulogu. Meni je ovo prvi put da radim u Srbiji i na srpskom filmu. Inače sam glumica i živim u Danskoj, tamo sam odrasla. Razmišljala sam zašto su baš meni ponudili ovu ulogu misteriozne Margarete, a onda sam shvatila da je to zato što sam ja misteriozna Marijana, koja je neka glumica, negde daleko iz Danske, ali bilo mi je jako drago da radim sa ovako lepom ekipom. Što se tiče uloge, i dalje mi je ostala tako misteriozna jer ima toliko slojeva u tom liku koji su bili jako interesantni i veliki izazov za mene.
Da li Vam je bilo inspirativnije i zabavnije da budete glumac ili producent na ovom filmu?
Lazar Ristovski: Juče smo imali konferenciju gde sam rekao da ja glumim samo u filmovima u kojima sam i producent, inače ne bih igrao nigde, tako da i ovde je taj slučaj. Prvo sam dao novac za film, pa je onda Marinković morao da me uzme da igram. Tako smo Marinko i ja već četiri puta sarađivali. Mi smo više od odnosa reditelj-glumac, mi smo prijatelji i sve što Marinko radi ima jedan poseban autorski pečat. On radi filmove koji prosto ne liče na neke druge filmove. Potrudio sam se da moj lik ovog puta izgleda malo drugačije nego u drugim mojim ulogama. Obrijao sam brkove, ošišao sam se skoro do glave, tako da makar u tom spoljnom smislu sam se potrudio da napravim neke pomake. Što se tiče unutrašnjeg doživljaja, u poslednje vreme mi sve uloge liče jedna na drugu .
Interesantna fotografija daje posebnu atmosferu fiilmu. Šta Vas je više inspirisalo? Lokacije ili triler i drama?
Boris Gortinski: Inspiracija, to je uvek kombinacija razgovora sa rediteljem kada mašta šta će i kako će. Ono što je meni bilo zanimljivo je da je ovo moj prvi film u životu, a da nije slikan na traci. Slikan je digitalnom tehnologijom. Bila mi je velika želja da to dobro izgleda. To je bio moj izazov. Što se tiče atmosfere noćnog snimanja, toga sam se naradio celog života, tako da to mi nije teško.
Vaša uloga je mala ali vrlo efektna.
Ana Sakić: Moram samo da kažem da je moj prvi film bio sa pola ove ekipe i da ne postoji mala uloga. Meni je zaista bila čast da me je Marinko ponovo zvao pored ovih glumica iz regiona, sa kojima sam mogla da popričam i da nešto naučim. Ovo je bilo stvarno uživanje i jedan veliki profesionalizam, ali ni malo lako.
