Kako ste postali filmski reditelj?
U suštini, ja sam odrastao u Rijeci i počela me je zanimati gluma, počeli su me zanimati filmovi i onda je u meni samo rasla ta želja da se bavim filmom. Presudilo je kada mi je otac kupio kameru i počeo sam onda njome snimati. Tada sam znao da želim da idem na prijemni ispit za režiju. Samo sam se dvoumio da li želim da studiram u Zagrebu ili Ljubljani, ali onda sam odlučio da idem na prijemni u Ljubljanu i tamo su me primili, srećom iz prve i tako se to zakotrljalo.
Film se dotiče dosta bitnih tema, govori o starateljstvu, o odrastanju jedne devojke, o gubitku člana porodice i o istopolnim brakovima i odnosu društva prema njima, ali šta je za vas najvažnija tema ovog filma?
Istopolno roditeljstvo. To bi bila glavna tema. To je nova tema, ali ne samo u slovenačkom filmu nego i u slovenačkom društvu, o kojoj se društvo trenutno informiše, formira i suočava i nekako razbija neke svoje predrasude. Da li istopolni partneri mogu odgajati decu, to je pitanje. U ovom slučaju dva muškarca mogu pružiti svu roditeljsku ljubav jednom detetu, međutim u našem filmu je tu samo jedan roditelj.
U filmu postoji scena kako samac komšija prijavljuje porodično nasilje, babi i dedi od devojčice. Zatim se tu umeša i policija, zbog čega naš junak gubi starateljstvo nad devojčicom. Ispostavlja se da od svih mogućih problema koji su mogli da nastanu zapravo najsitnija stvar, čoveka koga se ta situacija uopšte ne tiče je na kraju onemogućila normalan život jednoj zdravoj porodici. Da li je ovo društvena kritika upućena običnom čoveku sa ovih prostora da je problem u njima i njihovoj percepciji?
Jeste, jeste. Taj susret simbolizuje zapravo neshvatanje okoline i to mešanje u tuđi život, mislim da to na ovim prostorima najviše stvara nekakakve probleme. Uvek se neko želi mešati nekom drugom, gredajući kroz prozor, preko zida i gledati nekome drugom u tanjir. Ovde je to zapravo u tom kontekstu prikazano. Oni su u filmu pronašli pravni mehanizam kako bi njihovu porodicu razdvojili i preusmerili ga na to kako oni misle da bi njihov odnos morao da bude. Znači sasvim subjektivno.
Da li je onda ovaj film angažovan? Govorili ste na konferenciji da je prednost ovog filma što je zapravo tv film, jer će tema kojom se bavite dospeti do više ljudi. Da li je njegova svrha bila upućivanje ljudi u ovu temu i da ovakav problem postoji?
Da, definitivno. Zanimljivo je to da kod filmova koji otvaraju neke teme za koje društvo možda nije još uvek sasvim zrelo, da se godinu dana ranije piše na portalima o istim problemima, ali da su ljudi ipak na kraju podeljeni. To je bio slučaj sa ovim filmom, kada je prikazivan na filmskom festivalu u Portorožu. Zapravo radi se o tome da se ljudi bave nekim svojim projekcijama tih problema, ne nekim svojim iskustvima. Mi smo hteli pristupiti toj temi na jedan emotivan način i na filmski način pristupiti toj istopolnoj porodici kao bilo kojoj drugoj porodici. Pokušali smo da unesemo emocije u tu masu indiferentnih ljudi ili ljudi koji su protiv toga, a niko im zbog toga ne stvara problem nego oni drugima stvaraju problem. Tako da smo tu hteli konkretno da budemo angažovani, podstaknemo razmišljanje i da im damo neki insajderski pogled kad je u pitanju istopolna porodica.
Jeste li se ugledali na nekoga što se tiče same estetike filma?
Ne. Nisam o tome razmišljao. Što se tiče autorske estetike, odlučio sam da se odmaknem od neke svoje učmale estetike socijalnog realizma, neke sive slike. Odlučio sam zapravo prikazati Ljubljanu u svetlijem tonu, sa većim pokretima kamere, odlučio sam pokazati neke arhitektonske stvari, koje se toliko ne vide u slovenačkom filmu, jer je grad stvarno lep i ima u njemu stvari koje treba videti. Osim toga, glavni lik je jako osećajan i ima oko za detalje i za lepotu. Kroz tu estetiku sam pokušavao da pokažem njegov senzibilitet prema svetu. Nikako nisam želeo da bude tmurno. To je uticalo na moje razmišljanje o estetici ovog filma.
Da li radite na još nekom projektu ?
Da, sledeće godine ću raditi na celovečernjem filmu. Trenutno radimo još na scenariju, pripremamo se.
Da li ćete se baviti nekom sličnom temom?
Radi se zapravo o nekakvoj današnjoj netoleranciji, različitosti i manjinama. Ta priča je inspirisana poslednjom izbegličkom krizom i nekakvom islamofobijom i strahom pred nečim drugačijim. To je inspiracija novog projekta, a želeo bih uhvatiti to što se dešava danas u Evropi, taj populizam, koji je uglavnom manipulativan i koji je pogrešan. Neopravdano stvara nekakve tenzije i dezinformacije.
Andrija Ilić
