Ovaj vrlo emotivan i intenzivan film baziran je na događajima koji su se odigrali 2008. godine u Mumbaju, a kada je u terorističkim napadima stradalo više od pet stotina ljudi. Ovo je i film koji je o potrazi za herojima. Šta čoveka čini herojem?
Ono što je navelo reditelja da snimi film je način na koji su se poneli obični ljudi u toj situaciji, a to su ljudi koji su pripadali najrazličitijim kastama i koji su se u toj situaciji poneli herojski. Iako je sve što se dogodilo veoma užasno, to je bila jedna poruka nade. Od toga se upravo sastoje heroji. Heroji su obični ljudi. U svetu koji nas često deli zbog različitosti, ono što je zajedničko svima jeste ta čovečnost koja se manifestovala u tako teškim okolnostima. Čak bi rekao da ono što se dogodilo nije bilo herojski, već ljudski.
Dosta radnika iz hotela koji su preživeli napad su se vratili na svoja radna mesta. Da li ste bili u prilici da razgovarate sa njima?
Film je rađen po dokumentarcu koji se zove Preživeti Mumbaj. Priča je o običnim ljudima koji su tamo radili i koji su mogli da napuste svoj posao, ali nisu. Odlučili su da ostanu tamo, rizikujući život da spasu milijardere koji su bili u tom hotelu, iako su sami radili za izuzetno male pare. Reditelj je proveo godinu i po dana razgovarajući sa tim ljudima i preslušavajući transkripte razgovora koje su teroristi vodili iz hotela. Ja sam razgovarao sa nekim od tih ljudi, ali ti razgovori su privatni.
Film je režirao Entoni Maras. Kakva je bila saradnja sa njim i koje su bile njegove smernice za Vas?
Moja uloga nije lika koji je postojao u stvarnom životu. Reditelj se trudio da održava tenziju. Podelio je glumce na one koji su glumili teroriste i osoblje, a koji su bili odvojeni. Imali smo velike zvučnike sa kojih su se neprekidno čuli meci, bombe i tome slično. Konstantno smo se držali pod tim osećajem tenzije i terora kao da smo zaista taoci, a često nismo znali ni šta će dalje da se događa, ko će sledeći da bude ubijen.
Koja je poruka ovog filma?
Ova priča treba da nam ulije nadu i da nam pokaže da postoji mnogo više stvari koje nas povezuju, od onih koje nas razdvajaju. Ovo jeste težak film za gledanje, ali zaista pruža nadu.
Sarađivali ste sa Ridlijem Skotom na filmu Black Hawk Down, ali ste bili i deo glumačke ekipe Harija Potera. Koliko je taj lik bio inspirativan za Vas kao glumca?
Film o Hari Poteru i film Hotel Mumbaj, koji će biti večeras prikazan, zapravo nisu toliko različiti. Film o Hari Poteru zapravo, iako bajkovit, govori o usponu fašizma i taj fašizam moj lik u Hari Poteru najbolje i prikazuje. On je tradicionalni, stari fašista, sličan onom koji danas sedi u Beloj Kući. On je zapravo kukavica, kao i sve siledžije i Dž.K. Rouling je uspela da, bez nametanja politike u tom filmu, napravi jednu priču koja iako fantastična, govori o savremenim pitanjima. Njegovo zlo i agresija potiču iz straha, boji se da dolazi neko vreme u kome on više neće imati težinu.
