Da li je nešto drugačije nakon što ste osvojili Srebrnog medveda?
Angela: Ne.
Sve je isto?
Angela: Mislim da jeste.
Da li je nešto drugačije što se tiče promocije filma u bioskopima?
Anglela: Film je bio film. Bio je to isti film i pre Srebrnog medveda i isti je film sada.
Da li možemo da razgovaramo o porodici u Vašem filmu. Da li je to srećna porodica, da li je to tužna porodica ili možda porodica sa problemima?
Angela: To je porodica poput mnogih drugih porodica. Tužna porodica, srećna porodica, to generalno gledano ne postoji. Mislim da je konstrukcija porodice mnogo komplikovanija nego što bi se to moglo reći kratkim rečima.
Maren, imali ste vrlo intenzivnu ulogu. Kako ste sarađivali sa rediteljkom?
Maren: Da, radili smo na osnovu samopouzdanja i poverenja, što je vrlo dobro. Ovo je bio naš četvrti film na kome smo radili zajedno. Uživala sam da radim sa Angelom, zato što je ona smirena i duhovita.
Ivane, otkud Vi u ovom filmu?
Ivan: Možda to nije pitanje za mene, ali mogu da vam kažem kako je do toga došlo. Radio sam diplomski film jednog Angelinog studenta i onda smo se preko tog filma upoznali. Onda smo imali početne sastanke, što je trajalo neko vreme, dok nisu finansije bile na mestu. Nakon toga smo krenuli sa pripremama, ali da, odmah nakon prvog sastanka smo odlučili da radimo zajedno.
Da li ste imali scenario kada ste počeli da radite na filmu ili ne?
Angela: Da, postojao je scenario. U scenariju je bilo napisano manje više sve što se vidi u filmu. Možemo reći da je tamo sve napisano, došlo je samo do manjih promena u montaži.
Kako ste se osećali kada ste prvi put pročili scenario, šta Vam je bilo najinteresantnije? Da li ste improvizovali?
Maren: Ne, ne uopšte. Nije bilo improvizacije. Pročitala sam scenario mnogo ranije pre snimanja. Možda godinu ili više dana ranije. U toku rada i snimanja, bilo je zanimljivo to da sam stalno shvatala nove stvari o svom liku. Naravno razgovarali smo mi o tome ranije, ali je bilo mnogo scena kada sam tek u trenutku snimanja shvatala kroz šta moj lik trenutno prolazi.
Postoji mnogo referenci na samu glumu u filmu. U nekim scenama se pojavljuju deca koja igraju Hamleta.
Angela: Pitala sam se šta će se desiti ako zamolim decu da kažu ove Šekspirove reči koje su napisane u ritmu i delom u rimi. Kada smo napravlili kasting za decu, tražili smo decu koja nisu nužno znala šta znači drama. Oni su govorili ono što sam im ja rekla da govore. Na kastingu sam ja izgovorila rečenicu, a oni su je ponavljali. Odabrali smo ove učenike koje smo videli u filmu, od više od stotinu dece, koji su umeli da govore samo ono što je napisano. To je bila ideja. Mogli smo da pronađemo decu koja će i razumeti sam tekst, ali to znači da taj tekst pravi nešto od njih, a ne oni od teksta.
Zašto ste izabrali baš Hamleta?
Angela: Postoji mnogo interpretacija Hamleta. Ukoliko razmislite o tome, možete naći mnogo razloga zašto sam izabrala Hamleta. Nije to toliko komplikovano, delo jeste kompleksno i glavni junak je jedan od najproučavanijih pozorišnih junaka u književnosti. Ako razmislite o tome vrlo je lako pronaći konekcije, kao to da on nema oca, ali ukoliko bi o tome govorili prosto, to bi bilo nezhvalno, zato što su konekcije malo kompleksnije od jednostavnog govora.
