.jpg)
Odakle ideja za ovaj film?
Uvek kad radim film, ideja me se lično tiče. Ja sam se razveo, pa je otud krenulo razmišljanje o situacijama u kojima se nalaze ljudi nakon razvoda. Došao sam do zapanjujućih stvari kad sam istraživao. To je neistraženo područje puno raznih problema u smislu neravnopravnosti. Bilo gde da otvorite ventil izađe neki vrag, nešto što je jako loše. Ako gledamo hrvatsko zakonodavstvo, niz stvari tu uopšte nije rešen. Ako otvorite pitanje šta je dobro za dete, imate niz varijanti, odgovora, od kojih nijedan nije model koji bi čovek mogao slediti. Na zapadu dete može da bude sedam dana s jednim roditeljem, sedam dana s drugim, a u Hrvatskoj je dete dva dana nedeljno, ili svaki drugi vikend s roditeljem s kojim ne živi, što je neravnopravno. To su stvari s kojima se suočite kad uđete u taj sistem, s kojima sam se ja suočio, i koje su bile temelj za ovaj film.
U vašem filmu se vidi da društvo može da donese zakon, Lex Agrokor, ali ne može da pomogne porodicama. Čini se da taj zakon nije dobar.
Ne da nije dobar nego je katastrofalan. Porodični zakon se u Hrvatskoj radi 20 godina, oni nisu u stanju da završe taj zakon. Na čitanju je, pa ga vrate, pa nisu zadovoljni... Taj zakon se očigledno ne može napraviti. Lex Agrokor su napravili jer su bili stisnuti. Nije moguće napraviti kvalitetan zakon.
Imajući u vidu Vaš prethodni film, Obrana i zaštita, koliko Vas intrigiraju životi malih, običnih ljudi?
Što naša društva postaju stabilnija i prosperitetnija, pojedincu postaje sve gore i gore. Kad je bio rat, mislim da je komunikacija bila bolja. U oba filma su stvari koje se događaju posle rata, a zapravo vidimo nekakav individualni problem u kome su svi, s posledicama rata i s posledicama vremena u koje nikako da se uklope. U prvom filmu je to bio čovek koji bi mogao biti moj otac, koga igra Bogdan Diklić, što zapravo jeste nekakva referenca na moje koji žive u tom gradu, Mostaru. Probao sam tu da smestim čoveka koji je tek izašao iz socijalizma, koji se formirao u socijalizmu, i koji nikako ne uspeva da pusti korenje u ovaj sistem, kako god se on zvao. Taj sistem zovemo demokratijomn a nikad više straha nije bilo. Mostar danas je grad koji živi u demokratskom sistemu, ali to je neka vrlo skučena sredina sa puno obaziranja oko sebe, kao da je staljinizam a ne demokratija. U novom filmu se radi o tome kako zapravo u jednoj zemlji koja je u EU funkcionišu neke sasvim obične stvari, kao što je suživot posle razvoda oca i majke deteta. To su pitanja koja su naoko nevidljiva, ni u jednom filmu nema nekakvog velikog događaja, sve se dešava unutar pojedinca.
Glumili ste u seriji Novine Dalibora Matanića. Otkud Bobo Jelčić u ulozi glumca?
Prijatelji koji su radili seriju su me zvali da snimam, ja sam to iskoristio da vidim kako se ponaša glumac na setu. Uvek sam ja onaj koji nešto govori, a sad su meni govorili šta da radim. Nisam hteo da se ponovo vratim u tu ulogu jer mi je izisikivalo jako puno vremena.
Je l sad bolje razumete glumce?
Da.
