U filmu Momci - Jonas prikazujete dve porodice iz različitih društvenih klasa i njihovo spajanje, odnosno sudar.
Bio sam inspirisan sopstvenim životom i mojom porodicom koja je dosta nalik Jonasovoj, a i životom moje prijateljice čija je porodica još tada bila mnogo otvorenija i širih pogleda na svet.
Vaš film bavi se i suočavanjem sa samim sobom i prihvatanjem grešaka iz prošlosti.
Film je o kukavičluku, ali i jeste o suočavanju sa samim sobom, prihvatanjem svojih grešaka i strahova iz adolescencije koji su nas možda tokom života ograničavali.
Ni u jednom kadru ne vidimo šta se dogodilo sa Natanom. To možemo samo da naslutimo. Zašto ste odlučili da to ostane nedorečeno?
Imao sam par razloga za takvo rešenje. Ceo film je pričan iz Jonasovog ugla. Onog trenutka kada Natan nestaje iz kadra, ja ne mogu da ga pratim, budući da je sve viđeno Jonasovim očima. Gledaoci ga više ne vide od trenutka kada ga i Jonas više ne vidi. Drugi razlog je to što ja volim misterije i fasciniraju me priče o nestancima ljudi, o čijim se sudbinama nikada ne sazna.
Kako je došlo do saradnje sa Feliksom, koji u okviru Festa ima još jednu zapaženu ulogu u filmu Sauvage?
Jonas je snimljen posle filma Sauvage, a Feliksa sam upoznao zahvaljujući direktori kastinga, u kafiću. Pričali smo i sama njegova ličnost, kako se on nosi, je ono što me je ubedilo da je on pravi čovek za tu ulogu. Nije bilo kastinga jer ja ne volim kastinge.
Neki novinari smatraju da je Vaš film queer film. Kakav stav imate prema tome?
Ovo nije queer film, iako ja sa time nemam problem. Od samog početka, kada smo radili scenario, činjenicu da je Jonas gej sam postavio kao jedan deo njegove ličnosti koji ga ne esencijalizuje. Ne volim kada se filmovi tako kategorizuju, ali ako neko vidi to kao queer film, to je potpuno u redu.
Veronika Klačar
